Umetnost na prekretnici
Saša Janjić, kustos kolekcije
Srpska savremena umetnička scena danas je u nezavidnoj, ali zanimljivoj situaciji. Prepuštena neumitnim tokovima savremenog art sistema i logici kapitala, oslobođena balasta prošlosti i ratnih devedesetih, ona se polako okreće sebi, elementarnim egzistencijalnim pitanjima i iznalaženju novih načina da se predstavi u jednom širem evropskom i svetskom okruženju. Rastrzana između autentičnosti, doslednosti i realnosti novog vremena, ona sporim koracima pokušava da pronađe novi jezik i uključi se u globalne umetničke tokove. Jednom rečju, na prekretnici je.
Tranzicioni period u kojem se društvo nalazi neminovno se odražava i na funkcionisanje umetničke scene. Poslednjih nekoliko godina svedoci smo rasprave o pitanju: postoji li uopšte savremena umetnička scena u Srbiji? Očigledno postoji, ma šta mi mislili o njoj i ma kako je tumačili. Možda bi prikladnije bilo postaviti pitanje: koliko je velika scena i kakvog je kvaliteta? Nedostatak profesionalnih prostora za izlaganje, ali i sistematskog i kontinuiranog ulaganja u savremenu umetničku produkciju, umnogome otežava posao umetnicima, a time i potencijalnim ulagačima. Pored ovih nedostataka, na kvalitet i funkcionisanje scene utiču i slabe produkcione mogućnosti umetnika i galerija, kao i skoro potpuna nezainteresovanost države, resornog ministarstva, ali i društva u celini da ozbiljnije ulažu u savremenu vizuelnu umetnost. Nepostojanje tržišta i moderne zakonske regulative koja bi podsticala ulaganje u umetnost, dodatni su razlozi što govorimo samo o preživljavanju, a ne i o napretku umetnosti. U ovakvoj situaciji, nije čudo što sve veći broj naših umetnika šansu traži, gotovo isključivo, u inostranstvu.
Imajući sve ovo u vidu, kompanija Yettel, koja posluje u Srbiji, odlučila je da formira kolekciju radova domaćih umetnika i na taj način doprinese rešavanju mnogobrojnih problema i aktivno se uključi u stvaranje modernog evropskog društva u Srbiji. Moderne kompanije grade svoj identitet, između ostalog, i kao kolekcionari radova savremenih umetnika, prenoseći tako poruku o spremnosti da idu ukorak sa novim idejama i novim društvenim odnosima. Yettel nije izuzetak, a slične kolekcije ima u svim zemljama u kojima posluje. Kompanija na taj način izražava visok stepen društvene svesti o potrebi da deo profita ostvaren u jednoj sredini, toj sredini treba i da vrati različitim ulaganjima, prvenstveno u najugroženije sektore društva. Mi koji se profesionalno i svakodnevno susrećemo sa umetnošću znamo da je u Srbiji, nažalost, i umetnost među najugroženijima.
Kolekcija kompanije Yettel nema za cilj da predstavi aktuelno stanje na srpskoj umetničkoj sceni. Ona nije pravljena s određenim ciljem, ne obraća se jednom krugu ljudi i ne pretenduje da nadomesti nedostatak sličnih muzejskih kolekcija. Ona ne prati ni jednu liniju, nije orijentisana ni levo ni desno, niti politički ili ideološki obojena. Ona je, prevashodno, osmišljena i oformljena kao korporativna umetnička kolekcija koja treba da „živi“ u poslovnom, ali i u javnom prostoru.
Umetnička dela u Yettelovoj kolekciji nisu namenjena depoima i skladištima, već jednom novom, modernom, inspirativnom prostoru koji se uvođenjem umetničkih radova transformiše u svojevrstan izlagački prostor. Kolekcija je tako specifičan organizam koji živi sa zaposlenima i u svakodnevnoj je komunikaciji sa njima, sa enterijerom, ali i sa posetiocima. Ona je spoj proverenih vrednosti, oličenih u već dobro poznatim umetnicima srednje generacije kao što su Mrđan Bajić, Gabriel Glid, Aleksandar Rafajlović, Zdravko Joksimović, Vladimir Perć – Talent Factory, ali i nadolazećoj snazi i elanu nove generacije umetnika predvođenih Biljanom Ðurđević, Aleksandrom Maćaševim, Petrom Mirkovićem, Hanom Rajković i mnogim drugima.
Osnovu kolekcije čine noviji radovi, nastali u periodu od 2000. godine do danas, ali su u njoj i nešto starija dela, iz 90-ih godina. Kolekciju čini oko 150 radova 46 umetnika. Kako je zbirka prevashodno namenjena poslovnom prostoru, odabir radova bio je uslovljen tom funkcijom, tako da smo se prvenstveno koncentrisali na dela koja će stimulisati i uklopiti se u svakodnevno funkcionisanje zaposlenih. Međutim, to nikako ne znači da je izbor bio nauštrb kvaliteta. Radovi poput serije crteža Gott Liebt Die Serben Raše Todosijevića, Yugo muzej Mrđana Bajića, monumentalna slika Pohvala ruci – anđeo istorije IV Milete Prodanovića, sklupture Odmor i Mini bar Gabriela Glida, fotografije Jovana Čekića i Dragana Dangubića, Škartove Kuvarice i Talentova instalacija Ključni svedok neki su od najznačajnijih radova novije srpske umetnosti. Ova dela na određeni način legitimišu kolekciju kao respektabilnu i u skladu su sa renomeom i veličinom kompanije čiji su deo.
Pored ovih dobro poznatih radova, veliki deo kolekcije čine radovi mladih umetnika koji se tek pozicioniraju na umetničkoj mapi i novim pristupom ruše stereotipe i grade novu sliku o Srbiji. Stvarajući jedan novi metajezik komunikacije, komunikacije zasnovane na novim tehnologijama, oni brišu političke, ideološke, nacionalne i socijalne granice. Stoga, nimalo ne treba da čudi što je upravo jedna telekomunikaciona kompanija izabrala umetnost, kao sofisticirani vid komunikacije, da i u ovom polju prenese poruku i iskaže svoja uverenja i stavove.
U trenutku kada se umetnost guši pod teretom marketinških strategija i preterane komercijalizacije, ohrabruje što se daje šansa mladim umetnicima i veruje novim idejama koje oni donose. Nova vrsta figuracije u delu Biljane Ðurđević, intrigantne slike dece Dejana Kaluđerovića, metafizički urbani pejsaži Milene Putnik, inovativne slike od poliestera Petra Mirkovića i semiološki objekti Lane Vasiljević ukazuju samo na neke od novih pravaca i interesovanja plejade mladih umetnika. Njihova percepcija i artikulacija sveta oko nas ukazuje na proces konstantnog preispitivanja pozicija umetnosti unutar društvenog sistema prepunog mana i nedoslednosti. Raznim procesima dekonstrukcije i dekontekstualizacije nova generacija srpskih umetnika ponovo kodifikuje i isčitava sve reprezente jednog takvog sistema. Oni problematizuju određene kako vizuelne tako i sociološke fenomene, stvarajući na osnovu njih radove koji su ponekad osmišljeni kao direktna provokacija građanskog društva, ušuškanog u mnogobrojne stereotipe. U njihovim radovima se reflektuju sve iluzije, strahovi i zebnje, ali i nadanja i verovanja u vrli novi svet i u bolje sutra, tako svojstvena mladosti.
Osnova kolekcije sadržana je u sentenci Vidi dalje – umetnost i komunikacija. Ona na najbolji mogući način odražava razmišljanja i stavove Yettel-a kao multinacionalne kompanije koja, u skladu sa svojim poslovnim opredeljenjem, uvek gleda dalje i ide korak ispred vremena, ali i srpske umetnosti koja gleda u budućnost s nadom da je moguć ravnopravan dijalog i partnerski odnos sa svetom. Ulaganje u savremenu srpsku umetničku scenu je i hrabar korak, pogotovu s obzirom na težak period kroz koji su u proteklih dvadeset godina prošli i umetnička scena i društvo u Srbiji. U jednom neorganizovanom, nekoherentnom sistemu u kojem i najmanja politička i društvena promena ima dalekosežne posledice, odluka da se ulaže u kulturu i umetnost zaslužuje sve pohvale. Kolekcija, takođe, svedoči o opredeljenju kompanije da ostane u Srbiji i gradi svoju poziciju u društvu, ne samo u poslovnom, već i u umetničkom svetu. Ova inicijativa predstavlja jedno ozbiljno, sistematsko, promišljeno ulaganje u kulturu i umetnost i pokušaj da se makar simbolično pomogne umetnicima i povrati nada da nije sve izgubljeno.
Nadamo se da će, za naše uslove nesvakidašnji, primer kompanije Yettel slediti mnogobrojne srpske firme i da će početi da ulažu u domaću umetničku produkciju, koja je pokazala da poseduje kvalitet, znanje i originalnost, ali i da su joj potrebni podstrek i potpora domaće sredine.